Oda sovjetskom toaletu

Vasile Ernu | November 01, 2008
Translated by: Slobodan Scepanovic

 

 Oda sovjetskom toaletu

 

                                                                                            Posvećeno Iliji Kabakovu

 

Za sovjetskog građanina ne postoji ništa intimnije od toaleta (Dopustite mi sa velikim poštovanjem koje imam prema ovom mestu i ovoj reči da ostanem na sovjetskom terminu: (toalet). To je najintimnija reč  koju poznaje sovjetski garađanin. Toalet je mesto gde samo ti možeš rešiti stvari koje niko ne može rešiti umesto tebe. Niko, ni tvoja mama ,niti tvoj tata ,niti žena ili tvoj prijatelj, čak ni Premijer  te ne može zameniti na mestu gde bi trebao obaviti nuždu. Iskustvo koje imaš s tim mestom  te obeležava za celi život, celo tvoje biće ostaje u intimnom odnosu sa tim mestom i sa iskustvom toga  mesta. Iskustvo koje je imao svako od nas s  tim mestom postao je deo našeg kolektivnog bića. Iskustvo sovjetskog toaleta je dobro zajedništvo koje smo prisvojili, postalo je važna osobina našega duha.

Ne znam tačno kakvo iskustvo ima građanin jedne istočne kapitalističke zemlje, međutim kada sam prvi put došao u takvu zemlju, prva stvar koja mi je stvorila određeno stanje neugodnosti bili su wc-i. Nije me uznemirila njihova beda , nego to što je pored njih prava božanska čistoća i niti pomoću poštovanja intimnosti, jer većina imaju separee koji te štite od očiju suseda. Za sovjetskog građanina ta stvar je neprihvatljiva. Toalet je zajednička intimnost u svojoj maksimalnoj čistoći. Sovjetski građanin se postavlja ispred intimne sobe, iz jednostavnog razloga jer taj prostor ne ulazi u njihovu privatnost. Zbog toga, ne postoje sećanja  za istočne wc-e. Ali tamo gde ne postoje sećanja, ne postoji ni privatnost.

Šta je toliko posebno u tom prokletom mestu? No, dobro, pokušaću vam nešto reći, nekoliko stvari koje se ne govore, nego se čuvaju za sebe. Teško je reći najintimnija sećanja. Ta sećanja se čuvaju samo za sebe da ih se sećaš i da te raduju. Malo je njih koja se mogu prepričati i još manje onih koje možeš prepričati. Ali ću pokušati.

Kao prvo, želim vam reći da postoje dva osnovna tipa sovjetskog toaleta, koje svaki sovjetski građanin voli ili mrzi. Međutim, bez obzira na osećaj koji imaš prepisuješ ga kao deo sebe. Prvi toalet je komunalka. Tamo se susrećeš prvi put s njime i tamo isprobavaš prve trenutke odnosa privatnosti sa ovim tipom prostora. Komunalka je zajednički prostor koji pripada svim stanovnicima zgrade. Dakle, to je prostor privatnosti mnogo ljudi, a ne samo tvoje porodice. Ovdje dolazi i tetka Klava, deda Valodea i lepa Marusea i bezdušni Lionea i svih ostalih dvadeset ukućanina. Ovo mesto će podnositi, poštovati i služiti svakoga u svakoj meri. Toalet ne diskriminiše. Ti možeš pogrešiti u njemu, ali on nikada neće izdati tebe.

Dolazak u toalet je prava umetnost. Postaješ vrsta vodiča , vodič  svoga bića. Kada ideš tamo moraš znati da koliko god si sam, ukućani te prate. Postoji barem jedan koji te prati i govori: „Ovaj je opet pola sata u wc-u“ , „Opet čita romane ili ko zna što radi“. Zaista kada ideš u toalet, ako poštuješ ovo mesto, trebaš znati dve stvari. Knjiga i toalet papir. Toalet papir nikada nećeš pronaći tamo. Ova stvar se drži na posebnom mestu u svojoj sobi. I štedi se. Međutim nemojte misliti da ćete ga naći ako ga zaboravite. Ne. Tamo ćete ga naći u uglu, ili novine Pravda od prošle godine koja ti rešava stvar, ili lektiru sa različitim isečcima, lepo izrezanim sa makazama iz  Komsomoliskaie  Pravde. O  tome  se brine tetka Klava.

Što se tiče knjige ne postoji konkretna prednost mesta, sve zavisi od tebe. Imaš slobodu izbora da pročitaš koju god knjigu želiš. Toalet je savršena čitaonica i mesto koje je proizvelo najveći broj i najznačajnije sovjetske intelektualce. Nemojte misliti  da je  najveću zaslugu u našem obrazovanju imala sovjetska škola, biblioteka Nadežda Krupskaja i V.I. Lenjin ili univerzitet Lomonosov. Priznajem, i oni imaju počasno mesto u našem obrazovanju, međutim toalet je različit od svih obrazovnih institucija i kultura što se tiče našeg obrazovanja.Tako kad u trenucima u kojima šaljemo zahvalnost ljudima i institucijama koje su nas formirale i obrazovale, dobro je ne zaboraviti zahvaliti se ovom svetom mestu sovjetske kulture, toaletu.

Drugi važan toalet u našem životu, iz velike sovjetske civilizacije, je javni toalet. Ovde se govori o drugom mestu, drugom svetu, gde postojanje ima drugačije značenje. Ovde je iskustvo mnogo jače, senzualnije, više biološki fokusirano. Ovde  toalet ulazi u tebe kroz više pora. Ako  je u prvom toaletu kolektivno iskustvo predpostavljeno, rezervisano, znano, u drugom je  kolektivno  iskustvo  direktno.

Na celom području zemlje od Kamčatke do Vilmusa, od institucija kao i škola, i do fabrika, firmi, videćeš konstrukcije okrečene u belo,  na kojima  u suprotnim uglovima  piše velikim slovima M i  Ж (tj. muškarci i žene). Klasični model je bez vrata i samo sa jednim zidom u formi L koji štiti ulaz i sprečava da gledaš u unutrašnjost. Niko nije bio radoznao da baci pogled . U sovjetskom javnom  wc-u  voajerizam ne postoji. Tamo niko nikoga ne gleda. Pogledi nisu dopušteni. Pogled svakoga cilja smrtnu tačku. Usprkos toj činjenici događa se nešto čudno. Ti se sam gledaš sa pogledom drugoga. Vidiš sebe kao da si viđen od strane drugoga. Vidiš se njegovim očima. Ovakva stvar ti nije ugodna, štaviše stvara ti strani osećaj, kojega se ni ne sećaš.

Kad ulaziš tamo trebaš biti odlučan, da se brzo krećeš i da gledaš gde gaziš. Ponekad treba imati moć opažanja da bi uspeo to što si predložio. Ponekad  treba odgoditi a nekada odustati u trenutku. Sa javnim toaletom se nalaziš u sukobu, uplašen, ali ga poštuješ jer je to mesto bez kojega ne možeš zamisliti život. Postepen, sukob, miris, njegov način da čini deo tebe.

Tamo, pored zida, postoji vrsta poklonjenog kanala (kod muškaraca) iz kojeg je curela s vremena na vreme voda. Ili uopšte nije curela. To je mesto za pišanje. Sa suprotne strane su se nalazile rupe u podu, veoma duboke. Na oba dve strane rupe bili su ocrtani đonovi. Sve je bilo vidljivo. Ovi modeli-pokazivači đonova  pokušavaju ti pomoći da uzmeš poziciju „orla“ tačno iznad  rupe. Ne znam šta se radilo da sovjetski građanin, usprkos činjenici da je bio obrazovan još od škole da cilja, ali ovde nije uspevao pogoditi rupu. Govno sovjetskog građanina ne želi da uđe u rupu, ne želi da se izgubi u Ništavilu, u nečem Ničemu. Traži više poštovanja, želi ostati s nama, da nam kaže da i on isto postoji. Ne znam kako je uspelo. Ostao je na našoj površini. Naravno, nema smisla da vam kažem da luksuzne vrste toalet papira nisu postojale, a lavaboi su bili retkost. Javni toalet je bila borba za život i smrt, mesto gde su se vodile velike bitke. Ti si se hteo baciti u Ništavilo , stolicu iz sebe, surogat tvoga bića, ali on se suprostavlja neverovatnoj otpornosti. Borba i mesto borbe su postepeno počeli činiti deo nas. Da, u slučaju da u toaletu naiđete na pedestal, onda je penjanje po pedestalu obavezno. Pozicija matrice i odnosa nije smeo biti prekršen.

Isto tako u tom intimnom prostoru sovjetskog biće nalazite i najautentičniju arhivu poruka poslate od strane sovjetskog građanina velikom broju sovjetskog naroda. Poruke sa kojima običan građanin govori sa celim svetom. Te poruke su napisane na unutrašnjim zidovima toaleta koji već odavno nisu beli. One su napisane sa bilo čime, od krede do hemijske olovke, pa do govna. Poruke su obično povezane sa osnovnim temama:  od ljubavi, kao npr. МАША ­+ВОВА=ЛЮБОВЬ, pa do  finih prostota. Prostote koje savršeno objašnjavaju istinita stanja i istinite želje sovjetskog naroda. Mislim da u ruskom sovjetskom jeziku postoji najviše  deset reči ili fraza koje spajaju celo biće i sovjetsku civilizaciju. Ovakve  reči ne možeš pronaći niti u „Kompletnim djelima“ Lenjina, niti u „Kapitalizmu“ Marksa, niti u sapunjavim delima američkih kremljinologa. Te reči nalaziš samo ovde, sve na jednom mestu.

Jos vam želim reći nešto. Sigurno ste čitali Prusta. Za sovjetskog građanina ništa ne može igrati bolju ulogu od Prustovih „medaljona“, od toaleta. Sovjetski toalet za nas ima takvo značenje. Taj miris govna, pišaćke i mnogo, mnogo hlora koji ti nadražuje oči, ta slika belih zidova, sa tragovima pišaćke, otiscima na zidovima, vulgarizama, promaje hladnog vazduha koji prolazi kroz tebe zimi, budi i danas u sovjetskom građaninu najsmešnija i najlepša sećanja. Toalet budi i vadi tajne uspomene i može ti pomoći da proživiš život.
 

About this issue

This July, The Observer Translation Project leaves its usual format to present a special CRISIS ISSUE. Things are tough all over. Hard Times suddenly feels like the book of the moment. The global economic crisis impacts life as we know it, and viewed from Bucharest the effects reverberate in domains that include geo-politics and publishing in Romania and abroad, with the crisis at The Observer Translation Project as an instance of a universal phenomenon. read more...

Translator's Choice

Author: Vasile Ernu
Translated by: Monika Oslaj

Oda sovjetskom toaletu

Oda sovjetskom toaletu Posvećeno Iliji Kabakovu Za sovjetskog građanina ne postoji ništa intimnije od toaleta (Dopustite mi sa velikim poštovanjem koje imam prema ovom mjestu i ovoj ...

Exquisite Corpse

Planned events in Cultural Agenda see All Planned Events

17 December
Tardes de Cinema Romeno
As tardes de cinema romeno do ICR Lisboa continuam no dia 17 de Dezembro de 2009, às 19h00, na ...
14 December
Omaggio a Gheorghe Dinica Proiezione del film "Filantropica" (regia Nae Caranfil, 2002)
“Filantropica” è uno dei film che più rendono giustizia al ...
12 December
Årets Nobelpristagare i litteratur Herta Müller gästar Dramaten
Foto: Cato Lein 12.12.2009, Dramaten, Nybroplan, Stockholm I samband med Nobelveckan kommer ...
10 December
Romanian Festival @ Peninsula Arts - University of Plymouth
13 & 14 November 2009. Films until 18 December. Twenty of Romania's most influential and ...
10 December
Lesung und Gespräch mit Ioana Nicolaie
Donnerstag, 10. Dezember, um 19.30 Uhr Ort: Szimpla Café Gärtnerstrs.15, ...
 
 

Our Partners

Razvan Lazar_Dunkelkammer SENSO TV Eurotopics Institutul Cultural Roman Economic Forum Krynica Radio Romania Muzical Liternet Radio France International Romania Suplimentul de cultura Radio Lynx